Koje fajlove isporuciti klijentima

Cuveno pitanje - prvi put sam pobedio na konkursu, kako i koje fajlove da isporucim klijentu?



Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga sta ste crtali i u kom programu, sto znaci u zavisnosti od vrste konkursa (logo dizajn, vizit karte, brosure, majice, packaging dizajn itd) spremate i saljete klijentu odgovarajuce fajlove.
Da krenemo:

Logo & Identity

Originalni, editable fajl(cdr, AI)
Vektorski EPS file u (RGB) formatu
​Vektorski EPS file u (CMYK) formatu

Web preview fajl(PNG, JPEG, PDF)
Uslov za eps/ai fajl - da bude 100% vektorski, bez rasterskih elemenata, i da su fontovi pretvoreni u outline.

Web dizajn

RGB layered PSD (photoshop) fajl
Web preview fajl (PNG, JPEG, PDF)

Business & Advertising dizajn (vizitke, brosure...)

editable AI, PSD, PDF, EPS, INDD, PPTX, SWF, or DOCX fajlovi
Web preview fajlovi (PNG, JPEG)

Ako je dizajn radjen sa bleedom, i bleed area mora biti ukljucen

Clothing & Merchandise designs (majice itd.)

editable Editable AI, PSD, PDF, or EPS files
Web preview fajlov i(PNG, JPEG)

Ako je dizajn radjen sa bleedom, i bleed area mora biti ukljucen

Art & Illustration dizajn (ilustracije, stripovi...)

Editable AI, PSD, PDF, or EPS files
Web preview fajlovi (PNG, JPEG)


Ako je dizajn radjen sa bleedom, i bleed area mora biti ukljucen

Packaging & Label dizajn (pakovanja, etikete)

Editable AI, PSD, PDF, EPS, or INDD files
Web preview fajlovi(PNG, JPEG)



Ako je dizajn radjen sa bleedom, i bleed area mora biti ukljucen

Book & Magazine designs (knjige, casopisi)

Editable AI, PSD, PDF, EPS, or INDD files
Web preview fajlov i(PNG, JPEG)



Ako je dizajn radjen sa bleedom, i bleed area mora biti ukljucen


I za kraj moram da napomenem da, u slucaju da klijent zatrazi,mozete predati i fajlove koji nisu uobicajeni za pomenute vrste dizajna.

Razlika između vektorskih i rasterskih slika

za DTP početnike
Slike, koje se obrađuju na računaru, možemo podeliti u dve glavne
kategorije. Sve slike su ili vektorske ili rasterske. Ako se bavite
pripremom za štampu, sigurno vam je poznata razlika među njima,
ali to nije dovoljno; morate imati jasnu predstavu o njihovim
prednostima i nedostacima.
Primera radi, skenirane slike su rasterske , a crteži, napravljeni u
Corel Draw-u ili Illustrator-u, čuvaju se u vektorskom obliku.
Međutim, slike je moguće konvertovati iz jednog oblika u drugi, a
moguće je i oba vida koristiti u jednoj datoteci. To ponekad dovodi
do zabune.
Rasterske slike
Rasterske slike (bitmape) zaista su zaslužile svoj naziv: to je skup
bitova, koji formiraju sliku. Slika se sastoji od matrice pojedinačnih
tačaka (ili piksela), od kojih svaka ima svoju boju (boja se određuje
bitima, najmanjom mogućom jedinicom informacije u računaru).
Pogledajte tipičnu rastersku sliku:
Sa leve strane je cela slika, a desno se nalazi njegov deo na kome
je prikazan jedan od vrhova planine, uveličan za 250 procenata.
Očigledno je, da se slika sastoji od redova i kolona malih elemenata
različitih boja. Takav element se naziva piksel. Ljudsko oko ne
razlikuje pojedinačne elemente (jer su suviše sitni), tako da mi
vidimo celu sliku sa blagim prelazima između boja. Broj elemenata, koji je neophodan za dobijanje realistične slike
zavisi od mnogo faktora. To ćemo kasnije podrobnije objasniti..
Tipovi rasterskih slika
Rasterske slike mogu da sadrže bilo koji broj boja, ali se po tome
najčešće dele na četiri osnovne kategorije:
1. Jednobitne (Line-art). Te se slike sastoje od samo dve boje.
Obično se koriste crna i bela boja, ali moguća je i kombinacija
bilo koje druge dve boje. Ponekad se za takve slike koristi
naziv bitmapa, zato što računar koristi samo jedan bit za
svaki piksel.
2. Sive (Grayscale) slike, sadrže različite nijanse sive, a takođe i
čistu crnu i belu boju.
3. Višebojne: Takve slike sadrže nijanse dve ili više boja.
Najčešće se koriste takozvani duotonovi, koji se obično
sastoje od crne i neke druge boje (obično Pantone). Na
primer, slika dole je sastavljena od crne i Pantone Warm Red. 4. Kolorne slike. Informacija o bojama može biti opisana raznim
sistemima: RGB, CMYK ili Lab, na primer.
Karakteristike rasterskih slika
Rasterski podaci zauzimaju mnogo mesta. CMYK slika formata A4,
optimizovana za štampu srednjeg kvaliteta (150 lpi), velika je 40
MB. Različitim vrstama kompresije ta se veličina može znatno
smanjiti.
Ako pokušamo da uvećamo rastersku sliku primetićemo njihov
osnovni nedostatak: ako je previše uveličamo, slika će izgledati
neprirodno i počeće da se raspada na pojedinačne elemente. Iako je
to manje primetno, veliko smanjivanje slike takođe dovodi do
gubitka kvaliteta.
Raster se lako štampa, sve dok štampač ili RIP imaju dovoljno
memorije. Svi novi uređaji ne stvaraju probleme, ali kod ogromnih
fajlova štampanje zna da potraje i kod najnovijih mašina.
Programi za rad sa rasterskim slikama
Postoji jako puno programa (na stotine), koji se mogu koristiti za
pravljenje ili obradu rasterskih slika. U pripremi za štampu
apsolutno je dominantan Adobe PhotoShop. To ne znači, da
alternativni programi, na primer, Corel Photo-Paint, ne mogu dobro
poslužiti (pogotovu ako koristite legalni, tj., plaćeni softver).
Formati datoteka, koji se koriste za rasterske slike
Rasterska informacija se može čuvati u velikom broju formata. Evo
nekoliko njih:
• BMP: ranije čest na PC računarima, ne koristi se u DTP-u.
• EPS: fleksibilan format, koji može da sadrži i rasterske i
vektorske podatke. • GIF: često se koristi za Web grafiku, ne upotrebljava se u
DTP-u.
• JPEG: najpopularniji format opšte namene. Glavna prednost
mu je izuzetno dobra kompresija kolor fotografija.
• PDF: univerzalni format, može da sadrži podatke bilo kog tipa,
u DTP-u postepeno potiskuje EPS.
• PICT: format koji može da sadrži i rasterske i vektorske
podatke, koristi se na Macintosh računarima, nije baš idealan
za DTP ali se još uvek vrlo često susreće.
• TIFF: najpopularniji rasterski format u pripremi za štampu.
Vektorska grafika
Vektorske slike se potpuno opisuju pomoću matematičkih formula.
Na slici dole levo vidi se sama grafika, a desno su linije, koje grade
sliku.
Svaka linija se sastoji ili od velikog broja tačaka i linija, koje ih
povezuju, ili od manjeg broja kontrolnih tačaka povezanih Bézierovim krivama. Drugi metod daje najbolje rezultate i koristi se u
većini programa za vektorsko crtanje.
Slika gore demonstrira oba metoda. Levi krug je sastavljen od
velikog broja tačaka, koje su spojene pravim linijama. Desni krug je
nacrtan pomoću četiri kontrolne tačke (čvora). 

KAKO NAPRAVITI VLASTITI MOCKUP ZA VIZIT KARTE (how to make your own business card mockup)

Kako napraviti svoj mockup, a ne kako koristiti tudji.

Šta je znak, logo, logotip

Logotip je izraz potekao od grčkog λογότυπος (logotipos) a predstavlja grafički oblikovan naziv organizacije, preduzeća ili ne;eg drugog što predstavlja. Vremenom je nastao i skraćeni oblik logotipa pod nazivom logo (znak) koji predstavlja grafički znak koji može, ali ne mora sadržavati naziv.
Nije retko da logotip preuzima ulogu i logo-a ili da se logo i logotip koriste isključivo zajedno. Iz tog razloga ćemo ubuduće izraze znak, logo i logotip smatrati sinonimima. Ukoliko se koristi samo jedan od ovih izraza smatra se da se misli na bilo koji od njih, a ako se navedu znak/logo i logotip onda se smatra da znak/log predstavlja grafički simbol, a logotip naziv ali i dalje predstavljaju jednu celinu.
Funkcija logotipa je da obezbedi jedinstven i prepoznatljiv grafički identitet objekta predstavljanja. Ranije su dizajneri poklanjali pažnju simbolici, odnosno značenju logotipa, a danas se prvenstvo po pravilu daje prepoznatljivosti. Cilj je da se znak lako zapamti i poveže sa objektom koji predstavlja.
Znak kao prvi korak u definisanju identiteta ne treba često menjati, te je stoga opravdano potrošiti više vremena i energije na njega i izabrati rešenje koje će opravdati svoj ulogu u dugom vremenskom periodu.
Dobar znak ispunjava sledeće uslove:
- treba da je jedinstven i da ne podseća na neki drugi znak i time izaziva zabunu
- treba da je funkcionalan u raznim kontekstima, pre svega da zadrži svoju prepoznatljivost i grafičku celinu
- treba da bude grafički upotrebljiv i prepoznatljiv i prilikom znatnog umanjenja ili uvećanja
- treba da bude primenljiv u dve (recimo crno-bela) ili više boja (ako je usvojena zaštitna boja znaka)
- treba da bude upotrebljiv i u negativu
- treba da bude primenljiv u različitim tehnologijama prikaza, odnosno štampe na različitim materijalima i oblicima površine na kojoj se znak prikazuje
- treba da ispoštuje osnovne principe grafičkog dizajna (belina, boja, forma, celovitost i jasnoća)
Kako dizajnirati znak
Pre svega, morate biti upoznati sa namenom znaka koji pravite, tako da možete da njegov izgled prilagodite toj nameni.
Nemojte se ograničavati i budite otvoreni za sve forme, probajte i razne graficke elemente i skracenice, i pun naziv i njihove kombinacije.
Nekada je uslov za izradu znaka bilo to da on grafički asocira na objekat koji predstavlja. Ni danas se to ne izbegava, ali je mnogo važnije da znak bude takav da ga je lako zapamtiti i prepoznati. Sam znak ne mora da ima simbolično značenje već ga može steći kroz upotrebu, preuzimanjem od objekta koji predstavlja.
Jedan od dobrih načina provere da li je znak grafički dobar je da zamolite nekoga dapogleda znak a onda da ga po sećanju, nacrta rukom. Ako mu to uspe, znači da je znak dovoljno jednsotavan da se lako može nactati i prepoznatljiv, da ga je lako zapamtiti.
Znak uvek radite u krivama, a na u rasteru. Raster predstavlja previše ograničavajući faktor u pogledu lakog prilagođavanja, naročito kada je potrebno menjati veličinu znaka. Gotov znakuvek priložite u lakočitljivom formatu. Ne kosite svi Corel, Ilustrator ili neki drugi program. Znak snimite i rasprostranjenim formatima poznatijih programa, ali i u nekim koje programi znaju da uvezu, kao što je recimo PostScript.
Dobro je da osnovnu verziju znaka radite kao crno-belu. To je najprostiji oblik koji garantuje veliku oblast primene. Boje je lako dodati kasnije, bilo da se usvoje zaštitne boje, bilo da se boja bira zavisno od potrebe. U svakom slučaju, neizbežno je da se znak koristi u dvobojnoj varijanti, bilo namerno, na medijima koji suograničeni na dve boje, bilo nenamerno, recimo, tako što neko na faks iskopira dokument sa odštampanim znakom. Vrlo je loše ako znak u crno-beloj varijanti postaje neprepoznatljiv.
Ako radite varijantu u boji, obavezno definišite koje se boej koristite to u nekom spot standardu (spot boje su fabričke boje koje se ne pravemešanjem, već se biraju iz kolorne palete i imaju svaka svoju identifikaciju). Tako ćete olakšati štampu, jer će u štampariji, umesto da mešaju boje i pogađaju onu koju steizabrali, jendotavno moći da, na osnovu određene spot boje dobiju tačno onu nijansu koju ste odredili. Obično se za spot boje koristi Pantone označavanje, a koje kod označavanje da upotrebite, to i navedite. Pored oznaka spot boja, obavezno navedite i CMYK vrednosti svake bojea u poslednej vrme, zbog sve češće primene u digitalnim medijima, preporučljivo je za boje navesti i RGB vrednsot pa čak i oblik koji se koristi u HTML-u.
Izbegavajte veliki broj boja (već sve preko tri boje možete matrati promašajem), a naročito prelive između boja. Ma kako to vama lepo izgledalo na ekranu, u praksi, to je vrlo teško primenljivo ili su neophodne skupe štamparske tehnike da bi se takvi efekti uopšte prikazali.
Nemojte koristiti fotografije. Ona uvek imaju previše boja i sitnih detalja da mogu iole pristojno da izgledaju u crno-beloj štampi, a ni u štampi koja je ograničena na dve-tri boje.
Svaku ideju isprobajte na primenljivost. Pre svega probajte kako izgleda značajno umanjena i značajno uvećana. Da li i tada zadržava svoju grafičku celovitost i prepoznatljivost. Isprobajte znak i u niskoj rasterskoj rezoluciji, koja odgovara primeni u web dizajnu. Obavezno probajte i kako znak izgleda u negativu.
Ne ograničavajte se na jednu varijantu znaka. Isprobajte ga sa raznim dodacima i sa raznim efektima. Samo tako ćete steći predstavu koliko je znak upotrebljiv i koliko trpi različite kontekste. Korišćenje znaka u različitim kontekstima u realnoj primeti ne možete izbeći. Sve je teće unapred predvideti sve moguće načine primene znaka a naročito neopozivo odrediti sve elemente tog znaka - kad tad ćete doći u situaciju da u primeni znaka morate da zanemarite sve elemente osim same suštine - one najjednostavnije crno - bele forme.
Na znaku izbegavajte nesrazmeran odnos "belih" i "crnih" površina. Ta nesrazmera će se sigurno odraziti na prepoznatljivost grafičkog oblika prilikom uvečanja, a naročito umanjenja. Izbegavajte uske elemente, tanke linije, ili bilo kakve sitne detalje. Sve što je usko, tanko isitno, umanjenjem postaje još uže, još tanje i još sitnije a ti po pravilu uže, tanje i sitnije nego što medij na kome se znak primenjuje može da istrpi.
Za izradu znaka nemojte koristiti biblioteke gotovih simbola, čak ni ako ćete neki simbol uzeti samo kao element. Koristite biblioteke za inspiraciju i fazone ali znak koji napravite neka bude jedinstveno grafičko rešenje. Izbegavajte korišćenje grafičkih elemenata koji mogu imati negativno značenje ako ih tumačimo u nekom drugom kontekstu (religioznom, kulturnom i slično)
Ako kao osnovu grafičkog rešenja uzimateneki font, uradite mu nešto da mu date neku različitost, da ne ispadne a je znak dobijen tako što je prosto naziv otkucan izabranim fontom.

Kako predstaviti znak
Kada ste završili dizajn znaka, posao nije gotov. Potrebno je da ga pripremite za prikazivanje. Ukoliko se radi o nekom usputnom poslu, koji uz to i ne naplaćujete, ne morate ići u detalje, ali svakako treba da uradite nekoliko varijanti znaka kojima demonstrirate njegovu primenljivost. To znači da znak treba da prikažete u normalnoj veličini, znatno umanjenoj, znatno uvećanoj, u negativu, ako se radio kombinaciji znak - logotip, njihov odnos,naročito ako je moguće menjati im međusobni odnos veličina. Sve to treba uraditiobavezno u crno-beloj varijanti i po želji u bojama.
Ako radite ozbiljniji posao onda klijentu treba da priložite knjigu standarda u kojoj ćete definisati način korišćenja znaka (i logotipa). Ova knjiga sadrži prikaz samog znaka, upotrebu u različitim varijantama, definiciju belina oko znaka, definiciju poslovnog pisma (memoranduma), definiciju fontova koje treba koristiti na dokumentima, sa uputstvima koji fontovi se, kada i kako, koriste, definiciju sadržaja podsetnice, definiciju sadržaja web strane, definiciju pečata, i druge primene (natpise za poslovne prostorije, natpis za ulaz u poslovni prostor i slično). Sadržaj knjige standarda može biti različit od slučaja do slučaja, a na Internetu ćete svakako naći dosta primera. Pogledajte na primer Corporate Identity Portal Style Guides

http://forum.uzice.net/vizuelna-umetnost/sta-je-znak-logo-i-logotip/?PHPSESSID=1fbb16e353ae2bb0ffe943969a3fd76b

Novi kanal sa tutorijalima na srpskom jeziku!

Napravio sam nov kanalna srpsakom (za one sa slabijim znanjem engleskog jezika) gde cu od pocetka krenuti sa objasnjavanjem, od osnovnih alata i efekata, do slozenijih stvari kao sto je crtanje logotipa, vizitki, priprema za stampu i ostalo.
Evo linka, subujte se da bi ste bili "up-to-date" sa novim tutorijalima:
https://www.youtube.com/user/BalkanDezign